ДЕСЕТ КАФА СА КЊАЗОМ

PRVA KAFA SA KNJAZOM

Htedoh, Knjaže, ja, Seljak iz Ursula, da popijemo zajedno kafu odmah pošto Te izabraše za Knjaza i uz kafu da ti čestitam što prvi u istoriji Stradije prista da budeš predsednik svih Strada i da zamrzneš svoje članstvo u Naprednom jatu. To niko pre Tebe nije uradio, a ja htedoh da Te zamolim da ostaneš dosledan u tom stavu i da budeš Knjaz svima bar u dva mandata i da Vladu ne promeniš u dva mandata, da bude uspešan kako je počeo, pa da i On, posle Tebe, postane Knjaz svih Strada. Jedan mandat i za Knjaza i za Vladu je malo ako hoće i mogu da učine nešto za ovu napaćenu Stradiju i da opet jednom postane bogata i ponosna Srbija i da Stradi budu ponosni, pošteni i vredni Srbi. Ako to uspeš neću da Ti prebacujem što si bio golub prelatač jer je ovo tvoje poslednje Napredno jato, od kad si mu Ti došao na čelo, a i ranije u vreme Tvog Kuma, uvek imalo najviše birača. Eto, desilo se i da dobijete apsolutnu većinu. Pa čestitam! I zaboravljam Ti razlaz sa Kumom, jer je razlaz kumova postala neka nova moda nas Strada, i ako je kumstvo starije i od nas; starije od Hrista.

Čestitam Ti i što umeš da se prilagodiš situaciji, mada izgleda to mnogi još uvek ne vide. Meni, neku godinu starijem od Tebe, koji je kao i Ti bio na omladinskim radnim akcijama da izgrađujemo Stradiju i u Savezu nikomuništa da nikomu-ništa pogrešno ne učinimo, nije izgeldalo da smo nekomu-nešto pogrešno činili, ali si Ti valjda video da jesmo, pa si počeo da menjaš jata sve dok nisi došao u ovo Najnaprednije, a onda si časnije od Slobe, Broza i njihovih prethodnika, postao Knjaz svih Strada, i zamrznuo članstvo u svom Naprednom jatu.

Moji seljaci, i ja sa njima, kažemo da vuk dlaku menja, ali ne i ćud. Ali ta narodna ne važi za Tebe: Ti si menjao i dlaku i ćud uvek na bolje, mada se meni čini da bi mogao i još bolje. Sviđa mi se što si se odrekao glogovog koca, zaćutao o Čiči kome postoji spomenik na Ravnoj gori, prestao da vređaš neistomišljenike sa poslaničke govornice, što si sasvim smirio glas, pa si postao tako skroman i dostojanstven u javnim nastupima, kako se samo poželeti može. Ne sviđa mi se što si prestao da pamtiš sve naše knjazove modernog doba. Zaboravio si čak i Drugi veliki rat, i koga je vodio, i gde i zašto nestadoše biste i ulice onih koji su ga vodili, i ko nas je najduže vodio i sa kim smo postigli najveći svetski ugled. Možda su u prvu oni koji kažu da se istorija ne ponavlja, ali nisu u pravu oni koji svoju istoriju, ma kakva bila, hoće da zaborave, da zaborave junake Drugog velikog rata, ponajviše nas Strada, i da se prave da ne vide Heroje i Grešnike Trećeg balkanskog rata, i da zarad zaborava na Germane i Amere već zaboravljaju našu 1999; zaboravljaju i sve opraštaju. Hteo sam da Te pitam, da li si i Ti oprostio - ako jesi to je Tvoje prvo, ali o istoriji Strada u 19. i 20. veku treba više da znaš nego o Konstantinu koji uze Hristovu Crkvu pod svoje, i nemaš prava da zaboraviš one koji su od nas napravili Strade, jer to kao znanje može da Ti zatreba i koristi.

Uz ovu kafu, koju pijem sam, htedoh, kao stariji čovek i neiskusni seljak, Tebi i Vladi da kažem nešto o skromnosti, a ne o protokolu, mada ga i tamo ima. I ako ste Ti i Vlada za sve zaslužni, i ako imate mnoge lične, moćne i bogate prijatelje po čitavom Svetu, koji nam toliko pomažu, Stradi ne vole da se od vas čuje: "Moji prijatelji nam pomažu..." Ono jeste istina da nam Vaši prijatelji pomažu,  samo nekako nije dobro kad se ne zna ni koji su, ni čiji su. I mi smo im zahvalni koliko Tebi i Vladi, ali osim Tebi i Vladi ne znamo kome još treba da budemo zahvalni, pa ne daj Bože, kakvi smo, još bi mogli da se ogrešimo o one koji nam toliko pomažu. A i nekako bolje zvuči kad se kaže: "Naši prijatelji, nam pomažu..." Stradi bi voleli da znaju koje ste nam to prijatelje pribavili, pa da se i njima poklonimo kao Rusu i Kinezu i mnogima drugima pre njih. Jeste da sam ja nekako učio redovno, bolje i više od tebe, ali sam vraćajući se u rodno selo mnogo zaboravio, mada još pamtim onu grčku: "Čuvajte se Danajaca i kad vam darove donose!" Svi su naši dobrotvori zaslužni da ih paoštujemo, svi, sem Danajaca.

I da Te podsetim na jedno obećanje koje je Vlada ponovio u poslednje dve izborne kampanje: radnicima i penzionerima neće se umanjivati plate i penzije - i kao da je odmah zaboravio pokojnog Krkobabića. Ne obećavajte ono što ne možete da ispunite da vas ne zaborave penzioneri i radnici koji su za vas glasali i ako većina njih nije bila iz vašeg Naprednog jata!

Eto, toliko uz ovu prvu kafu! Na zdravlje Ti bila. Da nam dugo poživiš u dobrom zdravlju i da uspeš u svakoj dobroj nameri!

Slobodan Maksimović, Beograd,  2015.

  

DRUGA KAFA SA KNJAZOM

I  drugu kafu, Knjaže, ispijam sam, a voleo bih da je pijemo zajedno, pa da mi onako u lice kažeš: "E tu ti, moj zemljače, grešiš, mnogo grešiš...!" i ja bih se odmah pokajao i prihvatio Tvoje razloge. Toliki te je narod prihvatio, a da Te ne prihvatim ja, grešni i priučeni seljak iz  Ursula!.

Sad hoću da ti ispričam šta mi je o privatizaciji govorio jedan moj Ursuljanin u svojoj 86. godini. To o privatizaciji imalo je nekakvu čudnu kopču sa Kapitalom, prvom od dve Marksove knjige i ako on nije ništa znao o Marksu ni zašto se komunisti nazivaju marksisitima. Nudili su ga da bude komunista, ali on nije hteo da sastanči sa ljudima koji se više bore za ličnu nego za zajedničku korist i ni oko čega ne mogu da se dogovore. Hteo je sam da obrađuje svoju zemlju i da slavi svoje krsne slave...

Pita ti on mene znam li ja čija je imovina koja se proda strancu više od jedne polovine. Znam, onoga ko je kupio više od polovine. I cela imovina može da postane njegova i on tada, a i sada, može sa tom imovinom da radi šta god hoće: da smanji obim proizvodnje, da promeni vrstu proizvodnje, da otpusti radnike, pa čak i da prestane da proizvodi, ali ostaje većinski ili potpuni vlasnik kupljene zemlje. Ako je tako, kaže mi starac,  onda jednom može da da bude "čija zemlja, onaga i država", a ne kako pokojni Pavle jednom reče "čije stado, onoga i planina". Mi seljaci, kad se skine berićet, pustamo stada po celom ataru i ne prisvajamo zbog toga ničiju njivu, a kamo li planinu...

Zamisli, kaže on meni, da čovek nađe pun ćup zlata i reši da otvori svoju fabriku. Postane on vlasnik i direktor, pa i ako nije mnogo školovan, kao dobar domaćin tačno zna ko je dobar stručnjak, a ko nije, ko je radnik, ko neradnik, ko je pošten, ko nepošten pa otpušta nestručne, neradne i nepoštene, a sebi i ovima što su mu ostali daje sve bolje plate i oni sve bolje rade i za njega i za sebe. Ima on na to pravo, zlato je njegovo, Bog mu ga je poslo da nešto dobro učini, a ne da ga propije i prokocka. Njegova fabrika radi dobro, on živi dobro od svoje velike plate i od profita koji mu ostane deli nešto radnicima, a za jedan deo kupuje zlato i puni onaj svoj ćup.  Pitam ja tebe, sinovac, čija je fabrika kad on napuni ćup zlatom? Ja mu kažem da je to stvar zakona, a on meni da i ako sam učen i hoću da ga saslušam, ne razumem šta hoće da  mi kaže. Taj ćup je vlasnik fabrike napunio svojim radom i radom svojih zapošljenih. Fabrika ti je, sinko, sad njegova i radnička, svakome pripadju akcije prema porezima na zarade koje su iz te fabrike  platili državi. Gazda je platio najveći porez i najviše će da mu pripadne, ali fabrika više nije njegova. On može sa svojim ćupom opet punim zlata da radi šta hoće. Kao najveći vlasnik akcija u zajedničkoj fabrici može da ostane i dalje njen direktor, ali i ne mora. Fabrikom može da upravlja stručno rukovodstvo koje on i ostali akcionari izaberu, a to da kontroliše nekakav upravni odbor akcionara. Tako ti je to, moj školovani sinovče, dovršava mi on priču. I za tebe i sve ostale koji ste radili tamo gde se ne proizvodi roba, a radili ste za potrebe celog naroda, treba da se izdvoje akcije prema porezima uplaćenim državi za vas, kao i fabričkim radnicima, kao i zemljoradnicima. Onaj gitarista Dinkić, učinilo mi se da je na nešto tako mislio kad je počeo da deli besplatne akcije, ali je ispalo da nije. Bilo je to bacanje prašine u oči biračima za sledeće izbore. Svi bi akcionari, prema broju akcija koje su zaradili ili kasnije kupili, mogli da utiču na upravljanje preduzećima u kojima imaju akcije, i da za te akcije, nastavljajući da rade ono što rade,  primaju dividende ako preduzeće posluje pozitivno, odnosno da snose rizik ako propada. Vidiš, kažem mu ja, i ja sam nekako tako mislio, ali je ovo tvoje objašnjenje sa ćupom mnogo jednostavno i prosto. Niko nije stekao bogatstvo, a da nije plaćao tuđi rad menje nego što je on vredeo. Svako bogatstvo koje nije stečeno ličnim radom, nastalo je i na osnovu slabo plaćenog tuđeg rada. Samo to tvoje liči mi na ponovno uvođenje samoupravljanja, a ovi novi psuju po njemu kao najvećem zlu komunizma i ako znaju da nigde nije bilo komunizma; bilo je samo različitih socijalizama.

Da ti ja kažem nešto, sinovac. Samopravljanje je bilo dobro zamišljeno ali nije dobro sprovedeno: prvo, radnici prema svom radu najčešće nisu dobijali pravične zarade; drugo, nestručnjake i neradnike niko nije mogao da istera sa posle i oni su se javno hvalili kako niko ne može toliko malo da ih plati koliko oni mogu malo da rade; i treće, kako je kontrola slabila počeli su da kraduckaju, malo oni koji su mogli malo i sve više oni koji su mogli više. I sve je propalo, i svi su zaboravili na one dva hrišćanska smrtna greha: gordost i srebroljublje.

Eto, Knjaže, to sam hteo da ti ispričam. Pametan si Čovek, pa ćeš shvatiti bolje od mene ovo u vezi sa ćupom i privatizacijom i uradićeš nešto u vezi sa tim. Znam da Ti nikada u životu nisu doneo pogrešnu odluku, ali znam da je i ovaj moj seljak imao pravo. Ime mu je bilo Stanimir Stanojlović, zvani Džajić iz sela Ursula blizu Tvoje Bajčetine. Jedna naslednica mu je za života prodala strancu i kuću i svo imanje!  Druge tri naslednice zakorovile su najbolje njive koje im je za života podelio.

Na zdravlje Ti kafa.

Slobodan Maksimović, Beograd, 2015.

 

TREĆA KAFA SA KNJAZOM

 

Jutros uz kafu zamišljam da smo opet zjedno i da Ti ja pričam o obećanjima, a ti me slušaš i samo klimaš glavom da sam u pravu. Mada ja znam da Ti znaš da ja nisam u pravu.

Onaj prvi Kum Tvoga Kuma na prvim demokratskim izborima 1989. obeća da će za godinu dana, kad opozicija dođe na vlast, minimalna plata radnika biti 1.000 nemačkih maraka. Oni koji dođoše na vlast posle "dešavanja naroda" oktobra 2000,  u kojem vi, i to vam služi na čast, niste učestvovali, ne ispuniše ni jedno obećanje već prodadoše skoro sve što ekonomska blokada ne uništi, prodadoše u bezcenje, i ostadoše neobavešteni čiju su imovinu kome i za koliko prodavali i šta se desilo sa dobijenim novcima i otpuštenim radnicima.

A narod je sve manje verovao ispraznim obećanjima i sve više pristajao uz vas. Ti Knjaže i Tvoj Vlada ste narodu govorili istinu, da nam neće biti lako, da nam je stanje mnogo teže nego što nam je to poznato, a narodu je izgledalo lepo i pošteno kao ono Pašićevo pred skupštinom u Nišu: izlaza nam nema -  propasti nećemo.

Ali i vi ste mnogo toga obećali i niste ispunili, a Stradi se još uzdaju u vas.

1) Obećali ste da brzo i efikasno rešite korupciju i na početku je izgledalo tako pa se Stradi, bar na kratko obradovaše. I sad hapsite osumnjičene za ogromne korupcije, ali se korupcija održava. Optužene brane "pošteni" advokati koji "s pravom štrajkuju", jer neće da vode knjigovodstvo ni onoliko koliko to čini svaki zakupac tezge na Buvljaku. A u toku ovog višemesečnog štrajka na kojem opet izboriše paušalni porez, niko od njih stvarno ne ogladne niti osta bez sredstava za život - zaradili ljudi na vreme pa se opet "pošteno" trude da im poslodavci ostanu "pošteni" kao i sami što su, da im procesi zastare i da se ne zna koliki im je honorar. Pri tome se propaganda zaliće: imenuje krivima ljude koji još nisu osuđeni pravosnažnim presudama, a dobro vam je poznato da niko nije kriv dok se to pravosnažno ne dokaže. Zbog nedostatka izvršnih presuda i povraćaja imovine slabi poverenje u borbu protiv korupcije. A sitnu korupciju, koja je toliko velika, niko i ne vidi!

2) Obećali ste da će da kraja 2014. da prorade naši veliki sistemi: Avio-saobraćaj, Železara, Azotra, FAP... Sad tražite kupca i za Telkom. Svaka čast za avio-sabraćaj, ali da su aerodromi i Telekom baš za prodaju!? Od stranaca samo su Kinezi u roku napravili naš most na Dunavu... Lep je bio gest od Tvoga Vlade što je na svečanost otvaranja našeg kineskog mosta pozvao Đilasa koji je taj posao započeo.

3) Obećali ste da će do kraja 2014. da proradi Železara, da je u izgledu dobra ponuda od Rusa, a stigle je jedina ponuda Amera, i sa njima se ne dogovoriste, kako obećaste, do kraja januara 2015. Dogovr ste odložili za mačji mesec fabruaru... Na kraju se dogodilo i to ono pravo što treba da se dogodi: sve naše zapostavljene privredne potencijale treba da obnavljamo sopstvenim snagama.

4) Obećaste da ćete obnoviti neke naše stare i dobre kapacitete poput Azotare, na primer, a stalno otvarate neke tuđe i male pogone. Fabrika kablova sa svojim koperantima može da proizvede sve što u našoj Stradiji sada rade stranci i našim radnicima beleže koliko radnog vremena provode u klozetima. Tvoj Vlada nedavno otvori neku fabriku kablova u nekoj hali u Smedervu nekog stranca iz belog sveta, a pre njega onaj Dinkić dve fabirke kablova za automobile u blizini Kragujevca i Niša i ako se sve to moglo proizvesti i sa zastarelom opremom samo u dva pogona našeg Kablova, onog zapuštenog u Rekovcu  i zatvorenog Elmosa u Jagodini. Ugled Fabrike kablova se još čuva u svetu, ali sad samo u vezi za kablovima za bušilice za duboka istražna bušenja.

5) Obećaste da ćete odmah početi da obnavljate našu poljoprivredu. Arapi su, umesto nas samih, trebali da kupe neko poljoprivredno dobro kod Beograda, ali ga ne kupiše, a i naš izvoz ne proradi. Knjaz Miloš je svinje prodavao Germanima, a suve šljive Amerima, a mi sada uvozimo i suve šljive i svinjsko meso. Umesto da sami obnavljamo uzgoj stoke treba da nam dođe neki German koji će da uzgaja svinje. I goveđe meso uvozimo, a Šiptari sa Kosova, redovno i sa dobrom kaparom i cenom otkupljuju od naših seljaka tovljenu junad i na tome uspevaju da zarade. Uspevaju i seljaci: Država im dodaje po 10.000 dinara donacije za svako bikče u tovu.

6) Ipak vam se mora odati priznanje za jedno obećanje koje uporno izvršavate: obećali ste da nam neće biti lako, jer je sve mnogo gore nego što ste očekivali, pa moramo da se strpimo još koju godinu, čak i da stežemo kaiševe, a onda će nam krenuti bolje. U pravu ste: jednom će nam krenuti bolje, "al' kad će ne znamo", samo da ne bude "malo morgen".

Na zdravlje Ti kafa, Knjaže, naša nado! Da nam poživiš u dobrom zdravlju i ispuniš obećanja!

Slobodan Maksimović, Beograd, 2015.

  

ČETVRTA KAFA SA KNJAZOM 

Opet pijem kafu sam i sebi u bradu govorim Ti, Knjaže, o nezaposlenim i socijalnim slučajevima. Ne bih o tome da se nedavano ne objavi kako početkom 2015. u Beogradu po 70 lekara konkurisa za jedno mesto u Kliničkom centru, a nešto pre toga jedan nezapošljeni lekar odbi ponuđen posao u Subotici. Meni je tek sad jasno zašto nema stručnjaka u Trgovištu, u mom Rekovcu, u Tvom Kniću... Ma nema ih dovoljno ni u Nišu ni u Novom Sadu i svi nekud žele da odu. Žele to i mnogi dugi  kojima je Stradija mala i ne može da ih plati koliko oni misle da vrede. Niko od njih ne zna da treba da ostane ovde, da sunce tuđega neba ne greje kao ovo naše i da su grki zalogaji hleba gde svoga nema i gde brata nije... Sad im nije dobar ni Beograd  u koju su pošli "s firmom Krstić". Stradija nam se svake godine smanji za jednu Jagodinu. Samo se Jagodina ne smanjuje dok "Palma njiše grane"...

Vidim ja da je sve više nezapošljenih, ali mi nije jasno zašto se kao nezapošljeni evidentiraju oni koji samo traže posao,  a stvarno u svom domaćinstvu imaju toliko posla da ne mogu da ga dovrše bez iznajmljivanja stavrano nezapošljenih radnika za stvarno bednu nadnicu. Kako neko ko u svom domaćinstvu može da zaradi više nego na radnom mestu koje  traži, može da bude nezapošljen i da mu zbog toga Država nešto duguje!? Dok čekaju posao takvi sa džipovima dočekuje zore u najskupljim kafanama i troše mnogo tuđeg novca! I gle čuda, za takve se pre nađe posao nego za stvarno nezapošljene. Zašto takavi svoje noći u kafani ne zamene radnim danima na očevini ili u porodičnim firmama, zašto troše nezarađeno i zašto sami  ne zarađuju i sami za sebe uplaćuje u penzione, socijalne i druge fondove. Ti koji samo traže posao su mnogo kvarni ljudi ma kako stručni bili. Oni često i ilegalno rade u takozvanoj sivoj ekonomiji, kojoj se teško mogu pohvatati svi konci, ali da se bar svakodnevno režu kao vodopije na rodnom drvetu. Za one stvarno nezapošljene i radno sposobne Država treba da otvori pristojno plaćene javne radove, i da im učešće u javnim rdovima bude od značaja na konkursima za prijem u radni odnos na neodređeno vreme. Ko ne pristaje na javne radove briše se sa evidencije nezapošljenih. Dobra država, ne ona Platonova ni ona utopijska, trebalo bi da omogući, ili da bar stremi da svi radno sposobni rade, da sva rodna zemlja bude obrađena i da se sva bogatstva zemlje koriste u granicama dostupnih tehnologija.

Poseban slučaj su oni koji žive i rade u zajedničkim i bogatim domaćinstvima, a vode se kao socijalni slučajevi. Država se pravi da to ne uviđa, a svaki komišja u selu ili na  spratu to zna i ne osuđuje, već gleda kako da nekoga od svojih članova porodice prevede u socijalni slučj! Mladi ljudi mogu da izlaze iz zajedničkih domaćinstava zbog mnogo razloga. Država treba da ih prihvati kao takve ako dokažu da su se stvarno odvojili od prethodnog domaćinstva, da su bez ikakve imovine, da negde stanuju, da stanodavac plaća porez na veličinu izdatih im prostorija... Država treblj da im obezbedi da na javnim radovima zarađuju dovoljno za život i da im učešće u javnim radovima donosi prednost na konkursima za odgovarajući  posao. Oni koji odbiju javne radove gube status nezapošljenog.

Sem retkih izuzetaka izdavanje stanova je značajan deo utaje poreza. Većina ne prijavljuje stanare i ne plaća porez na stanarinu koju naplaćuje, a ona je najčešće vrlo velika. Mnogi bogato žive samo od nelegalnog izdavanja stambenog prostora. Sem retkih izuzetaka samo stranci legalno stanuju. A i mnogi koji izdaju poslovni prostor često u ugovorima prijavljuju manje iznose od onih koje uzimaju.

I na kraju nekoliko reči o socijalno ugroženima. Pa ova demokratska Država posta veći socijalista od one koja je sebe zvala socijalističkom. Nema toliko socijalno ugroženih koliko ih Država plaća, ali zato ima mnogo naslednika koji bi da naslede imovinu svojih predaka, a da ih pri tome ne čuvaju kao što su oni čuvali njih dok su izrastali u ljude. Na stranu problem prosjaštva, naročito onog kriminalno organizovanog. Ne može da bude socijalno ugrožena ni stara osoba nesposobna za rad, ako ima dvoljno imovine i naslednike koji se neće odreći nasledstva nad tom imovinom. O njima treba da brinu naslednici, a Država da kontroliše kako se brinu. Takvi naslednici bi trebalo da brinu o svojim roditeljima, a svedoci smo kako se ne brinu, već im uzimaju i ono malo penzije, kućne nege ili socijalne pomoći koje im Država dodeli. Neki potomci savetuju svoje ostarele roditelje da im za života poklone svoju imovinu ili da je prodaju pa im uzmaju novac, i posle izvesnog vremena ih prijavljuju za socijalnu pomoć, pa im i tu pomoć uzimaju!!! Naslednici, sem sahrane, koje od bruke ne mogu da izbegnu, često ne pogledaju socijalne slučajeve kji su sami stvorili, dok prosto ne crknu u najvećoj bedi. Sada je to masovna pojava sa ostarelim zemljoradnicima, ali i sa starim i bolesnim penzionerima. Na socijalnu pomoć Države treba da ima pravo svako ko je radno nesposoban, bez imovine i bez naslednika. Onaj ko ima dovoljnu imovinu treba da je iskoristi da ga pomognu naslednici, a ako oni neća, treba da je ustupi Državi i da primi svu potrebnu pomoć.

Na zdravlje Ti kafa, Knjaže, i, ako nemaš preča posla, razmisli malo o ovome što ti ne dorekoh!

Slobodan Maksimović, Beograd, 2015.

PETA KAFA SA KNJAZOM 

Onako sam,  uz kafu, umišljam da razgovram sa Tobom, Knjaže, i da pričamo o bogatstvu naše Države. Slažemo se da imamo dovljno obradive zemlje i da bi na njoj moglo da se proizvede hrane za više od četiri Stradije. Na tim i na mogim drugim resursima naše Države ja gradim princip samodovoljnosti, o kojem sam Ti pisao, a Ti ne imade vremena ni da mi lično ili preko kabineta odgovoriš. Niti prihvati moju moblu da popijemo po jednu kafu u mom Ursulu ili u Tvojoj Bajčetini. Poštanska povratnica mi je samo svedok da je pismo stiglo do onoga koji prima Tvoju poštu.

Čini mi se kako On, koji ne primeti da sam mu pisao, misli da princip samdovoljnosti vodi Državu u samoizolaciju, a ja nastojim da ga ubedim kako samodovljnost na najkraći način vodi u saradnju. Ako Država može da proizvede toliko hrane da tri četvrtine izveze, zar to nije dobar osnov za saradnju sa mogućim kupcima i da od njih kupujemo tehnologiju koju sami ne možemo da razvijamo. A tek viškovi ostalih resursa koje imamo. Čini mi se da čujem Njegove primedbe: naša poljoprivredna tehnologija je zaostarela, imamo mnogu zaparložene zemlje i sve je manje zemljoradnika kojima je iz godine u godinu sve neisplativije da proizvode hranu. Jeste, tako Tebi izgleda sa naših brda. Sa brada u Hrvatskoj, Nemačkoj, na ravnicama Danske i Holandije i drugde u Jevropi Ti vidiš ogromne stočarske farme. Na pampasima Argentine bez čuvara napasaju se ogromna krda goveda.

 A onda kao da čujem: naša istorija je burna i teška, stalno smo stradali, slomiše nas poslednji ratovi, ekonomske sankcije i NATO bombarodvanje... i stalno nas ucenjuju sa ponekim novim uslovima. To su problemi sadašnjeg trenuta koja sadašnja vlada rešava i ja sam ubeđen da je moj Vlada na najboljem putu da ih reši. Ja Ti kažem da Tvoj Vlada, od kad vlada, sagledava suštinske probleme naše stvarnosti i stvarno se trudi da nađe optimalna rešenja za neke od njih. Ali se i Ti, Knjaže, i On, da prostite, mnogo trudite da rešavate probleme pomoću vaših prijatelja sa strane. Prijatelji su dobro došli, i pomoć je dobro došla ako dođe, sve dok nas na kraju ne pretvori u prosjake Jevrope i ko zna još koga. Uvek je bolje pouzdati se "u se i u svoje kljuse"!

Knjaz se ne slaže, kaže da sve uprošćujem i pojednostavljujem, a nije tako. I On i Vlada, po prvi put od kad je pao komunizam, su stvarno na dobrom putu da izvedu Stradiju iz krize i da povrate ugled Države u okruženju i u Svetu. Jeste, samo se malo više oslonite na nas same.

Ja mu kažem: dok smo zajedno bili komunisti, istina ja nešto duže i iskrenije od Tebe, nama nije padalo na pamet da naše državno uređenje zovemo komunizmom. Zvali smo ga socijalizmom i često smo govorili kako je iznutra ugrožen birokratijom i tehnokratijom, a spolja snagama koje žele da nas razbiju. Socijalizam nije dobro ocenio korupciju koja se rađala u njemu samom, i nije sankcionisao, mada je znao za sopstvene razbijače Jugoslavije, i to ne od Raduše 1971, već čak od 1941. kada su komunisti NDH hteli da stvore komunističku partiju NDH...

Ne, nećemo u istoriju, čini mi se kako mi Ti kažeš. Čeka me mnogo posla. Ispi tu kafu pa da za za dans završimo. Dobro, kažem ja, ali saslušaj još samo jedan kratak monolog. I Ti me slušaš.

Ja princip samodovoljnosti vidim ovako: On treba da reši naš ubrzani razvoj aktiviranjem naših sopstvenih snaga, ali ne uz pomoć sa strane i drugih, jer nas oni pomažu da bi nas zadužili, a posle traže da im se odužimo. Nije toliko bitan niko sa strane, koliko smo bitni mi sami. Imamo dovoljno stručnjaka, dovoljno tehnologije, ma koliko ona zastarela bila, i dovoljno nezapošljenih, pa možemo da uposlimo sopstvene resurse da ovu našu rodnu zemlju obrade bar onoliko koliko je bila obrađena kada smo ja i Ti postajali pioniri. Svaka je njiva tad bila obrađena sa najprostijom radnom snagom i sa najprostijom tehnologijom: sekirom, ašovom, plugom, motikom, čekićem i srpom. I bilo nam je dovoljno, i ako nam sorte nisu bile rodne kao ove danas. I nismo uvozili svinjsko meso iz Hrvatske i Nemačke, a goveđe iz Argentine, kao danas. A knjaz Miloš, je mnogo pre Tebe, Knjaže, izvozio svinje Germanima i suve šljive Amerima... Mi treba da se pokrenemo sa onim entuzijazmom sa kojim smo i Ti i ja radili na radnim akcijama, da opet pevamo "Druže Tomo mi ti se kunemo", da ponovo stvaramo samodovoljnu i ponosnu Srbiju. Ako to ne učinimo, ostaće nam kao Stradija za mnoga naša pokolenja. Kako da se to pokrene... Pomoću društvene svesti, koju Ti i Vlada treba da razvijete kod naroda, koji je već zapao u depresiju... Znam da to nije lako, ali bar pokušajte. Ne znam da li su Ti kao komunisti govorili onu Marksovu: "kad svest ovlada masama ona postaje pokretačka snaga" za koju se znalo i hiljadama godina pre Hrista. Poslednja svest koja je ovladala našim narodima dovela je do naših tragedija na kraju 20. veka. Potrudite se da kod naroda ponovo stvorite optimizam i poverenje u vlast. Kako će te ne znam, ali znam da su sva raspoloživa sredstva za to u vašim rukama, a vi ih još ne koristite.

Trgnem se i shvatim da sam sam i nikom ptreban. Eh, što ti je starost.

  

Slobodan Maksimović, Beograd 2015.

ŠESTA KAFA SA KNJAZOM

Baš mi jutros prija ova kafa! Nadam se i tebi, Knjaže, mada je ne ispijamo zajedno. Danas bih da Te pitam sećaš li se kako su nama, mladim komunistima, govorili onu Marksovu "Proleteri svih zemalja ujedinite se!" i mi smo, bar ja, verovali u nju. Reč proleter je u Rimskom carstvu označavala dete, ali i čoveka najniže vrste, roba, a danas radnika. U kapitalizmu je radnik postao "dvostruko slobodan čovek" - slobodan od sredstava za proizvodnju i slobodan od rezultata svoga rada, a kapitalista čovek opterećen privatnom svojinom i rezultatima tuđeg rada. Danas je i radnicima i kapitalistima jedino zajedniča zabava. Volim  i ja zabavu, ali mi ova moderna liči na ono Cezarovo: dajte narodu hleba i igara, neka se zabavi i zaboravi pa će mirovati. Vi nam, Knjaže, dajete toliko industrijske zabave da mi pretvaramo noć u dan i zaboravljamo sirotinjsku zabavu, kao najvažniji patriotski zadatak stvaranja potomstva. A i kako bi kad nam je noć - dan, a danju spavamo bez žena?

Kažeš mi da govorim sa ironijom i da je Marks prevaziđen. Jeste, Marks je prevaziđen, ali je on sam, mogao si da vidiš, ako si ga čitao, a ja jesam, kako govorio da ništa nije izmislio, samo je uočio ono bitno i čitavoj dotadašnjoj (a ja dodajem i budućoj) istoriji materijalne proizvodnje... To uočavaju i svi današnji vrhunski ekonomisti, samo se ne pozivaju na Marksa, jer bi moglo da im šteti; oni sad stvaraju rentabilne ekonomske modele... Rentabilne za koga? Za vlasnike kapitala kojima treba sve jevtinija radna snaga. Ja mislim da je parola "Proleteri svih zemalja ujedinite se!" prevaziđena. Sad je našim radnicima potrebnija drugačija: "Proletri naše Zemlje razjedinite se!" Kažeš da ne razumeš o čemu pričama, a ja pokušavam da Ti objasnim. Naši radnici, koliko ih još ima, su se podelile na dve velike grupe: 1) one koji rade pošteno i stručno i primaju sve manje plate, i 2) one koji rade nepošteno i nestručno, a zarađuju više i brže napreduju na društvenoj lestvici. Ovi prvi su i poslušni: trpe gazdu i tiraniju ovih drugih, a ovi drugi su biciklisti: dole gaze, a gore popuštaju. E, zbog toga, moj Knjaže, današnji proleteri treba da se razjedine, ovi prvi od onih drugih, ovi prvi da se izbore da oni drugi ostanu bez posla i da ne rada i za njih. Pošteni i stručni će za kratko vreme da povećaju obim proizvodnje, da zarade mnogo veće plate i da povećaju obim potrošnje. Ni u jednoj državi nema sreće ukoliko proizvodnja i potrošnja ne rastu zajedno.

A šta vi sad radite, Knjaže? Smanjujete plate poštenim i stručnim radnicima i čuvate, kao značajan deo biračkog tela, ove nepoštene i neradne. Zbog toga se proizvodi sve manje roba, pa se sve teže pune državni fondovi. Vi narodu govorite kako ćete otpuštati neradnike, ali ih ne otpuštate. Pravite se da ne vidite kako sirotinja otvara nove buvljake kao ono 1992-1993. Proizvedenih roba je sve manje, a samo od prodatih novih roba prilivaju se novci u fondove. I tvrdite da ono vreme kada su svi bili zapošljeni, imali socijalno i zdravstveno osiguranje, trinaestu platu, svoja odmarališta i letovališta, besplatno školovanje i lečenje, nije bilo bolje do ovoga koje vi stvarate.

Ti i Tvoj Vlada, kao i Vaši prethodnici od demokratske revolucije 2000, uviđate da su radnici nekada dobro zarađivali i izdvajali velike pare u penzione, zdravstvene i druge fondove. Vi znate da im sada sleduju penzije prema veličini uplata u penzioni fond, uviđate i da su im penzije velike i jedno vreme smatrate da je to dobro jer oni od svojih penzija izdržavaju svoju nezapošljenu decu i unučiće, pa ih ne dirate jer u njima imate veliki broj birača. A kad ste konačno shvatili da su njihovi penzijski fondovi davno potrošeni na druge izdatke, da im se sadašnje penzije isplaćuju  iz tekućih zarada i da na izbore možete i bez njih, Vi im smanjujete stečene penzije, a sadšnjim radnicima smanjujete plate, ne punite njihov fond za penzije, pa će neki posle vas opet da zakidaju buduće penzionere. Rešenje vam se nudi u stvorenom haosu i vrlo je jednostavno: treba samo da povećavate broj zapošljenih koji proizvode robe i da im date plate prema učinku. Kažeš mi da je to mnogo komplikovano, a ja Ti odgovoram da je bila komplikovanija Vaša borba da dođete na vlast. Mnogo je jednostavnije da ostanete na vlasti ako stalno povećavate broj poštenih i stručnih dobro plaćenih proizvođača roba. To će vam rešavati problem nezapošljenih, pokretati radnike da sve više i bolje rade i zarađuju, da povećavaju obim potrošnje, da vam se problem penzionera ne odužuje u nedogled. Nije to problem radnika ni penzionera već problem upravanja Državom. A Vi imate sve uslove da to postignete: nezapošljene poštene radnike, neobrađene oranice, fabrike bez radnika, i još uvek dovoljno stručnjaka za proizvodnju. Istina, nikad nije bilo sve idealno, ali bivalo je bolje i opet bi trebalo da bude ako svima poštenima dozvolite da proizvode i otkupite im viškove proizvoda.

Ja, Knjaže, želim da se razjedine pošteni i stručni od nepoštenih i nestručnih, da svaki radnik bude nagrađen prema svom učinku i da među radnicima bude najviše onih koji proizvode robe za tržište. Želim da se i Ti i Tvoj Vlada oslonite na takve, da ih podržite i umnožite, sad, odmah i ubuduće, pa više neće biti velikih kriza.

Prijatna Ti prva jutarnja kafa, Knjaže, i uspešno vođenje Države!

  

Slobodan Maksimović, Beograd 2015.

SEDMA KAFA SA KNJAZOM

Danas, Knjaže,  uz moju prvu kafu, nemušti razgovaramo o tome kako se naš narod bar za kratko složi i uspravi kod velikih nesreća od Boga, ali ne i od neprijatelja naroda i u narodu. I svaki put kad se bar na kratko složi odmah se jave oni bez morala, srama i stida, koji na tuđoj nesreći zarađuju! Ja sam to viđao i ranije, a i za Tebe sam siguran da si mogao da vidiš u ratovima naše razbraćene braće 1991-1995, u agresiji NATO 1999, u događanjima naroda oktobra 2000, u mnogim prirodnim nesrećama, naročito u velikim poplavama prošle 2014. Nas dvojica smo viđali dobru solidarnost i iskreno drugarstvo na radnim akcijama, u toku služenja narodne vojske, u toku radnog odnosa i drugde. Sad nemamo ni radne akcije, ni narodnu vojsku, ni radne odnose. I obojica znamo da mnogo nesloge  beše u čitavoj našoj istoriji, i da je i sada velika sa izgledima da postane još veća.

U ratovima 1991-1995, u vojskama koje su se borile za svoje "narodne" ciljeve, bilo je mnogo manje prave vojske, a mnogo više švercera i ratnih profitera, kriminalaca i zločinaca i onih koji potpiruju rat sa strane i iznutra. Tvoji dobrovoljci, bar formalno, nastojali su da budu pravi pripadnici dveju vojski, a kakvi su stvarno bili to znate Ti i Tvoj Kum. Istina drugi su i formalno i stvarano bili više profiteri i zločinci nego "narodni" borci, ali ni jednima, ni drugima nije tamo bilo mesta. Nikome, sem Jugoslovenskoj narodnoj armiji, ali ste vi svi tada bili jedinstveni u nameri da srušite "taj poslednji komunistički bastion" i u tome ste uspeli. Sada se ova Tvoja i moja Vojska bratimi sa vojskom Amera, koji nam mimo međunarodnog prava, napadoše Državu 1999, napadoše i ne odgovarahu ni za jedno ubijeno dete, ni za jedan srušeni most... Istina, to nisu počeli ni Ti ni Tvoji, ali Tvoji to sada prihvataju, pa nam brišu Ratnu veštinu Putnika i Broza i prepisuju je od Amera. "Komunistička" vojska je zakopana ispod postamenta Draži Mihajloviću, koji je sa svojim crnim trojkama 1941-1942. klao Srbe stavljene pod slovo "Z"- zaklati onoga najpismenijeg Srbina iz izbegle Kraljevske vllade, dok Englezi to ne otkriše pa zabraniše, a 1994, kad mu kralj naredi da se pridruži Titu, on ne posluša svoga kralja, već opet aktivira četničke trojke. I još se pred Amerima pokaza velikim spašavajućim njihove pilote koji su 1944. bombardovali Južnu prugu više nego Germani čitavog rata. Sada Čiča ima svoj spomenik, a herojima antifašističke borbe, Brozu, Srbima i drugima, porušene su biste i negde se izgubile ulice. I sve ulice ruskih sunarodnika koji su ginuli za nas 1944/1945. su preimenovane. Zar je 70 godina bilo dovoljno da se svi oni zaborave. Ja moga Miloja Milojevića ne zaboravljam, a znaš li Ti ko je on bio, šta je SUBNOR, čemu služi Fondacija "Dragojlo Dudić"?

Ti se sećaš NATO agresije 1999. i bio su protiv Kumanovskog sporazuma, što Tebi i Tvom Kumu služi na čast, ali se praviš da si već zaboravio šta su tamo suprotstavljene snage radile običnim ljudima. Nisi čitao Dimitrija Tucovića koji je pisao kako se i jedan i drugi narod na Kosmetu mrzi i ubija zarad nečijih interesa, nečije vere i nečije politike. Nisi, jer su ga zabranili od 1968, ali ja jesam i bio je u pravu. Znaš li da Srbi od Kosovske bitke polako zauzimaju Srem, Banat i Bačku, stižu sve do Budima i Pešte, i usput podižu Stoni Beograd. Za svo to vreme Šiptari zaposedaju Kosmet, i sad sa našim profiterima sarađuju bolje nego braća, i jedan drugom više veruju na besu nego Srbin Srbinu na reč. Naši Srbi sa Kosmeta su za gotove pare, koje ni Ti ni ja nismo videli dok smo bili komunisti, prodavali svoja imanja Šiptarima i doseljavali se u Tvoj Kragujevac, u moju Jagodinu, u Smederevo, u Beograd... Ti sad pišeš platformu za Kosovo, ali pre nego što je dovršiš pogledaj kako su tekle seobe i unijaćenja i Srba i Šiptara od Kosovske bitke do danas, i kako mi dobismo Srem, Banat i Bačku. Dobismo ih seobama Srba, a savezništvo u Velikom ratu nam omogući da postanu i naši iz drugog izjašnjavanja njihovih predstavnika.

Poplave u proleće 2014. mnogo su naštetile i našem narodu, Tvom Vladi i Naprednom jatu baš kada ste bili na najboljem putu da popravljate Državu. Započeli ste da gonite velike korupcionaše (na sitne, koji su zbog mnoštva takođe veliki, ste sasvim zaboravili, a na radničku i seljačkku muku zažmurili). Tvoj Bog nas zbog nečega kazni poplavama, a naš narod se složi, podiže i uspravi. Među dobrovoljcima kod Sava centra bilo je i dece iz osmih razreda osmogodišnjih škola! I tako uspravljene i ponosne opet nas pogrbiše oni koji u muci poplavljenog naroda videše priliku da se brzo obogate. Istina bila je to i prilika za dobrotvore da se pokažu ko su i koliki su. Naročito se pokaza tvoja Draga i velika joj hvala. I sve beše nekako transparentno: zna se ko je, sa čijim parama koliko i gde obnovio kuća. Samo se na zna ko dade pre Tvojoj Dragoj, ali Ti nam lepo objasni zašto ne može da se zna, ni koji su, ni čiji su, a mi se pravimo da Ti verujemo, jer, koliko smo neradni, bolje je da nas nepoznati pomažu, nego da nam odmažu.

E, vidiš, moj Knjaže, kako narod sam, bar za kratko, može da se uspravi. Da bi nam bilo bolje dovoljno je da mu ne dozvoliš da se opet povija! Uspravi nam narod, Knjaže, i ne daj mu da posrće!

Prijatna Ti kafa, Knjaže, i čini sve što možeš da opet budemo uspravni i ponosni!

Slobodan Maksimović, Beograd 2015.

OSMA KAFA SA KNJAZOM

Uz ovu osmu kafu gledam u stari Vujaklijin rečnik i sebu u bradu pričam Tebi, Knjaže, da nepotizam znači povlašćivanje rođaka u davanju  položaja i zvanja na račun drugih zasložnih ljudi... Najveći rođaci su svoja deca, a ko bi pre učinio tuđoj deci a posle svojoj? Prvo svojoj, pa posle i tuđoj ili ostaloj našoj deci; tako nam i tradicija nalaže. Svoja se deca bezuslovno vole, a tuđa samo ako su dobra i ako ti nisu teret. Pored muke sa svojom ko će još da brine o tuđoj deci...

Sad se mnogo priča o nepotizmu: o porodičnim firmama, o moćnima koji dobro ustoličuju svoju decu i sa pravim i sa lažnim diplomama, da su neki obezbedili i svoje čukununučiće... A ja tu ne vidim ništa loše sem ovoga u vezi sa lažnim diplomama. I baš bi tako trebalo da bude: da se svi postaramo za budućnost svoje dece i dece naše dece, i još više ako možemo pošteno i po pravdi Boga istinoga. I sam Bog je nepotista, polaće svog Sina da nam sudi i da vlada do kraja vremena.

Pokojni Čerčil je bio za nepotizam kraljevske porodice u Engleskoj. Neki ovde rade da se ponovo uspostavi nepotizam Karađorđevića, jer su oni potomci Đorđija, koji prvi poče da stvara Stradiju modernog doba, a ja mislim da nisu u pravu. Đorđije je bio zaslužan za podizanje Prvog srpskog ustanka, njegov uspeh i neuspeh. Oporavljajući se od tifusa dopusti da ga jedan naš i jedan ruski pop nagovore da napusti Stradiju, da će njemu za zasluge biti dato nasledno knjaževstvo i bi mu dato. Onaj lukavi Miloš na prevaru ga dovede, poseče mu glavu i odnese je beogradskom paši na dar. Sin mu Aleksandar jedno vreme beše dobar Stradima, pa ga oteraše. Unici mu stekoše vojne karijere, jedan posta general u ruskoj, a drugi oficir u francuskoj vojsci. Taj drugi učestvova u Bosanskoj buni, oženi se ćerkom crnogorskog knjaza, penzionisa i zapade u kockarske dugove. Ali narod pamti zasluge dede i oca i njegovo učešće u buni kao Petra Mrkonjića, pa kad Stradi poubijaše Miloševe potomke, dovedoše čika Peru i on uspešno zavlada Stradijom, oslobodi je i proširi prvo do Đevđelije i onda do Trsta i posta slavan po tome. Htede on svoj presto da ustupi sinu prvencu, ali taj u jednoj ljutnji, ni krivog ni dužnog, udari svog posilonog tako da se ovaj brzo rastade sa dušom. Prvenca tad nasledi mlađi Aleksandar. Aleksandar je vlast držao u svojoj, a imovinu u tuđoj državi. Pri jednom obilasku svoje imovine u tuđoj državi ubi ga jedan od prvih razbijača Juge. Englezi njegovom sinu Petru da preuzme vlast od popustljivog namesnika Pavla, ne da bi pomogli nama, već da bi odložili napad Hitlera na njih. Petar Prvi i Drugi znali su za sve naše slavne seobe, pa Prvi prevede vojsku preko Albanije, izgubi četvrtinu naroda i pobedonsno stvori Prvu Jugu. U bežaniju sa vojskom se dade i Petar Drugi, ali ne uspe da se vrati i da vlada Drugom Jugom. Vlast uzeše oni koji koji se stvarno boriše protiv fašizma. Aleksandar Treći uči srpski i hoće da obnovi prvo kraljevstvo Petra Prvog. Treću Jugu pokuša ali ne uspe da stvori Sloba, već zaglavi u Hagu. Demokrate počeše da obnavljaju Stradiju, ali njoj iz godine u godinu bivaše sve gore....

Ja mislim, Knjaže, da niko iz moderne istorije Strada, sem Tebe, nema pravo na nepotizam. Ti nisi ratovao niti želiš da ratuješ, a možda i lažu ovi što Te optužuju da si mnoge gurao u rat. Nisi učestvovao u rušilačkim demonstracijama. Nisi stvarao paravojsku. Ti si patriotizam stavio iznad partijskih interesa i učestvovao u odbrani Države od NATO agresije. Ti si na vreme shvatio gde greši tvoj Kum; čovek voli zatvor, a Ti voliš slobodu i narod, pa si za kratko vreme i na prvim poštenim izborima osvojio vlast, koja bi ti, da je bilo pravde, pripala i ranije. I tvoj Vlada je na ponovljenim izborima još više potvrdio narodnu volju: narod vas je video kao najbolje i izabrao da vladate. Pogrešiste i vi u predizbornim i postizbornim obećanjima, ali se hvala Bogu, dosetiste narodu da kažete istinu: stanje u Državi nije loše već je mnogo gore, i slično Pašiću, vašem uzoru, rekoste izlaza nam nema, ali propasti nećemo, a slično Čerčilu umesto suza i krvi obećaste stezanje kaiša i sad mi znamo šta treba i stežemo kaiše.

Za sve si ti, Knjaže, zaslužan. Produžio si se u deci i unučićima. Deca su ti dobra i već se uče vladanju, Draga ti je dobrotvor kakvih nije bilo ni među svim Karićima i svim Parićima, a Ti podižeš crkvu Pokajnicu za iskupljenje komunističkih greha. Samo ne znam da li primećuješ ono što i ja: dobrotvora najviše ima među Bezparićaima, samo su im prilozi mnogo mali. A ja se, ustručavam da Te nešto pitam: kako zaradi pare za sva ta Tvoja dobra dela? Dok smo bili komunisiti ja sam uvek imao veću platu od Tebe... Posle je sve krenulo pošteno: počeli smo da zarađujemo kako se ko snađe, a ja nisam snalažljiv. Ipak bi u nečemu mogao ja Tebi da pomognem: čujem da si zavoleo knjigu koja ti nije bila draga u mladosti, da učiš, da pripremaš doktorat. Za doktorat Ti ja mogu pomoći, pomagao sam i generalima kad im je bilo porebno: radim džabe i dobro: pišem teze, razradu, odbranu i ocene mentora. Tu sam da pomognem ja Tebi, kad od toliko Tvojih Ti ne možeš da pomogneš meni da dobijem ono što što sam stekao i ono što mi prema mišljenju Ustavnog suda pripada.

Prijatna ti kafa, Knjaže, i želim Ti da napreduješ i u politici i u nauci.

  

Slobodan Maksimović, Beograd 2015.

DEVETA KAFA SA KNJAZOM

            Evo, već devete kafe, Knjaže. Kod desete ćemo da prestanemo; nema smisla da ja sam pijem, a Ti me i ne vidiš i ne čuješ. Danas bih da te pitam šta su Ti to nevladine organizacije, da li ti je Država sekularna, gde su joj granice, ko su joj stanovnici i dokle Tvoja noga može da kroči kad obilaziš svoj narod?

            Kako u našoj Stradiji mogu da postoje organizacije kojima Knjaz ne vlada? Postoji ih više, primaju velike pare od nekoga sa strane, vode istrage o nekakvim dešavanjima kod nas, pa čak izvode neke naše ljude pred tuđe sudove. Kako je to moguće? Kralj Petar Prvi nije dozvolio da austrougarska policija sprovodi u njegovoj državi istragu o Sarajevskom atentatu, pa izbi rat i on iz njega izađe kao pobednik sa mnogo većom i novom državom. Pokojni Milošević ne dozvoli da preko naše teritorije bez odgovornosti za svoje prestupe prolaze vojnici Amera, pa nas napade NATO, a demokrate od 2000-te pogaziše i Ustav i zakone pa predadoše naše građane da im tuže tuđi sudovi formirani da se za rat prikrije krivica Amera i njihovih satrapa. Ko im dozvoli da ovde sporovode volju genocidnih Amera, koji pobiše preko 10.000.000 Indijanaca, a preživele i danas drže u getima. Kako nas preko nevladinih organizacija mogu da kontrolišu oni koji Arapsko proleće pretvaraju u Krvavo proleće i smatraju da mogu da konstruišu svoj interes na svakom delu planete? Zanam ja da Ti nemaš odgovor za to, ali možeš da zabraniš nevladine organizacije, neka odu malo kod Amera i rade kod njih.

            Da li ti je, Knjaže, Država sekularna kako piše u Ustavu iz 21. veka? Ako jeste, šta traži crkva u školi, vojsci i politici? Zašto se religijska svest formira kod maloletnika, pre nego što im budu priznata prava da se samostalno politički i religijski opredeljuju. Zar im nije dovoljno istorijsko znanje o najvažnijim mitologijama i religijama i zar im treba prećutati da su religje u najvećem broju slučajeva bile i povod i uzrok za ratove i da su vojnicima išli misionari da nasilno pokrštavaju pokorene. I Stradi su nasilno pokršteni u hrišćane grčke crkve i kao pravoslavci nasilno unijaćeni u katolicizam i islam.  A ako već smatraš da tako treba da bude, što u školama, vojsci i politici nema svih crkava: i pravoslavnih, i katoličkih, i islamskih, i svih drugih  religija i što nigde u tim crkvama nema mesta za nereligiozne, kakvi smo bili nas dvojica, a sada sam samo ja. I zašto Ti i Tvoji prethodnici uvodite opet neku "državnu veru", kad znate koliko je verskih ratova bilo u pisanoj istoriji sveta, pa i kod nas u poslednjoj deceniji 20. veka, koji se "meko" prenose i na 21. vek. Kako Tebi u Sandžaku neko može da kaže da je on i sada Turski. Sandžak je samo tursko ime za jednu vrstu vojno-teritorijalne celine, a kod nas postaje ilamska transverzala na tradicionalno hrišćanskim teritorijama, koju svojovremeno stvoriše islamski porobljiači Evrope koji dispeše do Beča, a sad polako zauzimaju Pariz i Berlin. I da li se sa njima može živeti u dobroj veri, kad je njihovo prvo načelo borba oružjem protiv nevernika, a naše milosrđe za sve ljude. Ne mešaj se u crkvene poslove, neka oni uče i rade ono što im vera nalaže ako to nije u suprotnosti sa našim Ustavom i zakonima, ako to ne vodi razbijanju Države. A samo onaj bez očiju, koji uz to i ne čuje, ne zna da je opet nastupilo baš takvo vreme.

            Gde su, Knjaže, granice Tvoje države, koji su narodi Tvoji i ima li deo teritorije gde ne smeš da odaš čak i kad bi hteo? Rezolucija 1244 je Stradiji priznala granice prema Albaniji kao i sve druge granice Republike Srbije ustanovljene u Drugoj Jugi. Od 2000-te godine na te granice može da se razmesti jedan naš naoružani odred. On bi formiran i obučen u Pirotu, ali se niko od prethodnih uključujući i Tebe ne usudi da ga tamo razmesti. Zašto? Kažeš da si Predsednik svih državljana Stradije. Ako je tako zašto kao naše građane ne pominješ i Šiptare sa Kosmeta, zašto se podjednako ne boriš i za Srpska i Šiptarska pitanja na Kosmetu, zašto ne smeš, po svojoj volji i bez tuđeg odobrenja da pređeš tamo neku "administrativnu granicu" i da kao slobodan čovek i Knjaz države uđeš i u Prištinu i porazgovaraš sa lokalnim organima vlasti? Donekle te opravdava samo vremenska proagnoza - ona od skora opet objavljuje kakvo je vreme u Prištini. I treba da objavljuje, jer nama "nevreme dolazi sa juga". Ako hoćeš da vladaš celom Stradijom, traži rešenje i za Šiptare, ako nećeš ili od NEKOGA ne smeš, pusti ih da žive po svome, ali se sa njima dogovori da se naša i njihova sirotinja više ne gledaju preko nišana. Profiteri su se već dogovorili i lepo im ide na štetu i naše i njihove sirotinje. Odluči se da li za Tebe istorija ne menja, pa su "Srbi nebeski narod" koji treba da se vrati u Indiju, ili istorija ima prekretnice kada faktičko stanje postaje i pravno i istorijsko. Hoće li Srbi da se povlače iz Vojvodine pa da opet idu do Soluna ili da se vrate preko Save i Dunava koje su ko zna kad i ko zna sa kim prešli.

Tebi, Knjaže, trebaju susedne države sa kojima živiš u miru i recipročno sarađuješ, a ne da oni sarađuju sa nama kako hoće, a mi sa njima koliko nam dopuste. Razmišljaj o ovome uz svaku kafu i smisli nešto dboro. Možeš Ti to.

Slobodan Maksimović, Beograd 2015.

  

DESETA KAFA SA KNJAZOM

Red je, Knjaže, da više ne pijem kafu sa Tobom, ako stvarno ne mogu da popijem bar jednu i na Tvoj račun. Tako ću da uštedim jednu kafu dnevno i lakše da stežem kaiš. Znam, mora da se štedi, ali kako da se štedi ono čega nema, pa me plaši da će ako nastavite ovako opet biti onako. Nije valjda da me i sada ne razumeš, a ja Tebe uvek razumem.

            U Stradiji je u februaru mesecu leta Gospodnjeg 2015. zapošljeno 1.750.000 radnika, a od toga samo 350.000 radi u proizvodnju roba. Među njima nema ni 300.000  proizvođača, jer su tu administracija, pomoćne službe i ne  znam šta sve. Kako sada stoje stvari jedan proizvodi za šest puta više zapošljenih i za još preko 1.000.000 penzionera. Gde je rešenje da pošteni proizvodni radnicu ne budu ugroženi? U komandi "nalevo-krug" - 1.400.000 zapošljenih samo za početak treba da proizvodi robe, a 350.000 da im budu srvis za proizvodnju. I broj zapošljenih u proizvodnji treba da se poveća na 2.000.000. Ako nas ima 7.500.000, onda je po 2.500.000, među mladima, među radno sposobnima i među starima. Za 2.500.000 miliona zapošljenih nema potrebe da bude više od 500.000 neproizvodnih radnika. Znam da bi mi Ti rekao da ne može to tako i da nema gde da rade, a ja tvrdoglavo tvrdim da može i da ima gde da se radi. Tu su napuštene rodne njive, zapuštene šume, neuređena rečna korista, deponije... Tu su napuštene fabrike koje bi opet mogle da ožive i da budu naše, a ne strane. Neka dolaze stranci i neka plaćaju naše radnike kao što u svojoj zemlji plaćaju svoje i neka im niko ne prodaje više od 49% Državne imovine. Zašto Tvoj Vlada ističe da nam je prednost to što imamo jevtinu radnu snagu? Nije to prednost, to je put u moderno ropstvo.

            Šta rade ti Vladini lični prijatelji? Zašto taj Arapin ne otvori poljoprivredni kombinat u južnom Banatu? Zašto onaj drugi ne gradi fabriku čipova, pa da se uključimo u visoke tehnologije. Zašto se kula Beograda ne od oktobra 2014? Zašto se više ne priča o kanalu Rajna-Dunav-Morava-Vardar-Solun? Ko spreči otvaranje rudnika nikla i njegovu eksploataciju? Zšto ne proradi Azotara? Gde su zainteresovani za FAP? Zašto se više ne priča o Beogradskom metrou? Zašto su advokati toliko "siromašni" pa plaćaju paušalni porez, a trafikanti na Buvljaku izdaju fiksalne račune? A šta rade Tvoji prijatelji, Knjaže, osim što doniraju Tvoju Dragu? Zašto tolerišete sivu ekonomiju i korupciju? Zašto povećavate broj zapošljenih izvan proizvodnje roba? Zašto rudari nisu najbolje plaćeni proizvodni radnici? Zašto su u gradskoj čistoći male plate i očita diskriminacija Cigana? Zašto od zemljoradnika niko po dobrim cenama ne otkupljuje robu, pa je u bescenje daju švercerima? Zašto se ne sudi brže, već sve sporije, pa procesi zastarevaju? Zašto je sve veća korupcija i u organima kontrole, a sitna korupcija dostiže onu veliku?

            Zašto sam ja štrajkovao glađu, stvarno štrajkovao, a ne kao Ti, Knjaže: slikao si se kako štrajkuješ. Ja nisam štrajkovao zbog svojih teškoća u koje sam svojom krivicom zapao, a ne bih da mi ne uzeste 10% stečene penzije. Ja sam po rrođenju seljak i radnik više nego ono za šta sam se školovao. Samo sam ostareo pa više ne mogu da radim koliko bi trebalo. Štrajkovao sam zato što više nisam ogao da gledam kako zakidate proizvodne radnike i penzionere, uništavate sela i širite epidemiju "bele kuge", a ja "nemam više vremena da čekam". Hteo sam da probudim svest kod radnika i penzionera. Ali Ti, Knjaže, Tvoj Vlada, Tvoja Skupština i Tvoj Javni servis ne pogledaste ono što vam napisah, ne dozvoliste da se objavi, i niko ne porazgovara sa mnom. Taj moj vapaj sprečiste da dođe do radnika, a oni kao da nisu videli "siromašne advokate" kako više meseci štrajkuju i uspevaju da izdejstvuju paušalne poreze, dok trafikanti na buvljaku izdaju fiskalne račune. Šta bi bilo kad bi 350.000 proizvodnih radnika "bogatijih od siromašnih advokata", obustavili proizvodnju roba onoliko dugo koliko su štrajkovali advokati. Pošteni i stručni proizvodni radnci ujedinite se i nenasilno učinite nešto za sebe. Neće to niko drugi da uradi za vas. Samo nemojte da štrajkujete glađu, jer kad se izborite za svoja prava treba opet da radite i opet da pazite ko vas i koliko i za koga zakida. Ako nemate šta da jedete, jedite korenje, ali istrajte.

            E, vidiš Knjaže, ja nisam završio štrajk, već samo sam ga odložio do završenja sudskog procesa koji je u toku. Ne moram ja da dobijem svoja prava ni presudom ni štrajkom glađu. Ja držim reč iz svog pisma o štrajku. Pobediću VAS svojom smrću: Svoje telo sam zaveštao Institutu za anatomiju za obuku budućih lekara. Pokloniću im telo javno da ne može da se sakrije ni spreči. Porodica može da me proklinje, radnici i penzioneri mogu da zaborave da dajem svoj život za njihova prava, a mogu i da shvate šta sam hteo da im kažem i šta treba da rade kad dotera kuka do motike. I sasvim na kraju, Knjaže, ja sam za razliku od Tebe, doneo mnogo pogrešnih odluka, uglavnom na moju štetu, ali sam uvek održao reč i nikad nisam bio golub preletač. Popi, Knjaže, onu Tvoju rakiju umesto kafe!

            Želim ti dobro zdravlje u svakoj prilici i da dobre namere pretvaraš u dobra dela!   

Slobodan Maksimović, 20. februara 2015.