недеља, 21. фебруар 2016.

РАЗМИШЉАЊЕ ЈЕДНОГ ОБИЧНОГ КОЊА

РАЗМИШЉАЊЕ ЈЕДНОГ ОБИЧНОГ КОЊА

АФОРИЗМИ И ЕПИГРАМИ

6. априла 2016. објављени Први и Други наставак

 О коњима

11) Кад већ нема друге боље да те јашу господари него слуге.
15) Они који су увек у праву, кад немају кога јашу државу.
25) Коњи никад не скрећу са правога пута; они и без ђозлука гледају право.
26) Ако већ не можеш да будеш поштен човек онда је боље да будеш добро отимарен коњ.
27) Долази коњско време; криза поново враћа коње на село.
35) И коњ је коњу само коњ.*
36) Треба нас петоро да би смо били људи, а само два коња су коњи.
42) Кад је нешто опасно коњи се збију у крдо, а људи разбеже.
46) Коњима коњска памет, а људима коњске снаге.
57) Ни једном коњу не пада на памет да буде човек.
64) Што је мање натоварених коња, све је више насамарених људи.
77) И гладан сељак мора да нахрани гладног коња.
85) Код нас, и код Светог Илије, у небеским чезама, и коњи лете.
86) Ако већ мораш да будеш коњ, немој да будеш коњина.
105) Не знам ко је све у Скупштини, али знам да су на улазу стално два коња; једног гурају да уђе, а другог вуку да изађе
106) Коњску муку ни сто људи не могу да повуку.
111) На Орвеловој Животињској фарми нема коња.
187) Подједнако ми сметају и државни намет и коњска памет.

 О различитим темама

ИЗБОР ДРУГИХ АФОРИЗАМА И ЕПИГРАМА
1) Бирајући између главе и кућног прага сачували су главу и изгубили држав]...
8) Партизани су слободну територију бранили док су могли. Неки су ових дана напустали своју територију чим су могли.
12) И кад се докопају власти слуге би да опет неког служе.
13) Женама и политичарима је лепо само док олајавају и отрцавају.
18) Претходници су се борили да дођу на виши положај; наследници бирају нарочите везе да побегну на бољи положај.
20) Претходници су увек били у првим редовима. Наследници су увек у задњим; отуд се све најбоље види, а иза нема никог од кога треба да се стиди.
21) Сарадник који нешто зна и вреди увек ради шефу о глави.
22) Савремени шефови не воле послушне, већ покорне.
38) Зашто да се сложимо, око чега ћемо после да се свађамо?
39) Ја све знам, ти нешто знаш, али они никад и ништа не знају.
40) Све друго могу, само не могу то што тражиш од мене.
41) Мени можеш веровати на реч, али другоме никако.
43) Коначно смо се ослободили; реч нас више не везује нити обавезује!
53) Кад треба нешто да се плати прво радници остану без зараде.
54) На добро плаћеном послу нерадници се најбоље сналазе.
61) Сишао би он са врха, али се боји да се не скотрља.
68) Свака власт квари људе, а највише оне који се боре за власт.
73) Укинули смо мито; сад плаћамо услуге.
79) Своје нећемо, туђе немамо, али и не дамо!
88) Наша је вера најбоља; и највећи грешници, ако се покају, постају свеци.
90) Некад је и кување било на цени; сад највећу цену има мување.
97) И наши лопови вичу: држ'те лопова!*
107) Обавезно купујте обвезнице, оне никог не обавезују.
124) Ми се сви волимо - ако морамо.


Почетак је настао као Т-13 КАРВАНОВИХ ПИТАЛИЦА. Тада се родила идеја да се теме које нису везане за емисију ''Караван'' Првог програма Радио Београда издвоје у посебну целину. За наслов те целине узет је наслов сатиричне песме ''РАЗМИШЉАЊЕ ЈЕДНОГ ОБИЧНОГ КОЊА'', јер се записи који следе не могу поуздано сврстати ни само у афоризме ни само у епиграме. Има и једне и друге врсте и више су сатирични него мудри, а најчешће само пуко размишљање једног обичног коња.

РАЗМИШЉАЊЕ ЈЕДНОГ ОБИЧНОГ КОЊА

Првог јула лета господњег
хиљаду деветсто деведесет прве
седох за рачунар крај писаћег стола да напишем
Размишљања једног обичног вола,
али се сетих да је томе већ писао
онај Клошар на ракију што воња,
па реших да напишем
Размишљања једног обичног коња.

Ја нисам коњ са педигреом.
О мени нема нигде писаног трага,
Ал' нисам кљусе од јуче;
моја коњска маленкост
више од двадесет година
топове војне вуче.

Моја коњска заслуга није мала;
све сам каре, топове и приборе вукао,
од посла никад нисам кукао,
моја је губица сваки коров пасла
и седам сам променио штала
док нисам дошао на савезна јасла.

Ал' нисам кљусе без мане:
и без ђозлука гледам само право,
па не видим коњине са стране,
и вучем као да ме тера ђаво,
кад неко од њих застане.
И не чујем добро кад треба,
Ал' чујем све што не треба,
а коњска ми памет баш то разуме,
што је погрешка велика,
јер обично кљусе баш то не уме.

На савезне кад сам дошао јасле,
сместили ме у ћошак
поред собе старог коњушара
што радио пуста гласно, вести слуша страсно,
и, док ме тимари, опасно псује
тако да моје коњско уво све чује.

Најпре је псовао неку кризу и жене
и често је искаљивао бес на мене,
а затим је почео да ме тимари и пази,
и да ми тепа: "Раго стара,
остаћеш ти без свог коњушара!",
а ја бих га у леђа гуркао главом
и тешио њиском испод гласа.

Јутрос на посао дошао није.
Коњушари други причају: отишао код Кадије.
Отишао да га пита шта то ради?
Зашто изгибоше толики војници млади?
И да га псује на сва уста:
за чије здравље он коње тимари и храни
кад војска неће Земљу целу да брани!

Ја не знам шта му је Кадија рекао.
Мој коњушар стари вече није дочекао.
Пред вече, у ћошку штале, његове колеге старе
за покој му душе флашом наздрављале,
за погреб му сакупљали паре.

На радију исте вести: војници крваре.
Коњушари на ноћну стражу другу отишли,
заборавили коње да истимаре.
Вечерња допире бука из града,
а ноћ слепа за глупости људске
на неотимарене коње пада.

Почетак

1) Бирајући између главе и кућног прага сачували су главу и изгубили државу[1]...
2) Шта ће нама атомска бомба, кад је наш Мали Мрав сав атомски мрав.
3) Док други стварају војску за 21. век, ми стварамо Модел војске 21. века.
4) Кад су из физике научили лекцију да је за уређење хаоса потребна додатна енергија, одмах су помоћу хаоса направили јевтину државу.
5) Шта ће нама школе, кад се ми сви паметни рађамо[2].*
6) Наш човек све уме од онога што не разуме, и чини му се да све може од онога што не може.
7) Све нам фали, само памети за цео свет имамо.*
8) Партизани су слободну територију бранили док су могли. Неки су ових дана напустали своју територију чим су могли.
9) Престолонаследник је сигурно Србин, јер му мајка, баба, прабаба и чукунбаба сигурно нису биле Српкиње.
10) Ако вам кажем да је први брат отишао у јаничаре, други у попове, трећи у лопове, а четврти у политичаре, знаћете одмах и који су, и чији су.*
11) Кад већ нема друге боље да те јашу господари него слуге.
12) И кад се докопају власти слуге би да опет неког служе.
13) Женама и политичарима је лепо само док олајавају и отрцавају.
14) На најбољем смо путу да се решимо шверцера и криминалаца; из подземља смо их истерали на улице.
15) Они који су увек у праву, кад немају кога јашу државу.
16) Кад је долазио обећао је да ће да очува готовост, углед и плате,  а стварно је очуво положај и право да моли за заостале плате.
18) Претходници су се борили да дођу на виши положај; наследници бирају нарочите везе да побегну на бољи положај.
20) Претходници су увек били у првим редовима. Наследници су увек у задњим; отуд се све најбоље види, а иза нема никог од кога треба да се стиди.
21) Сарадник који нешто зна и вреди увек ради шефу о глави.
22) Савремени шефови не воле послушне, већ покорне.
23) Тирани убијају сараднике, а остављају слуге. Зато слуге кад дођу на власт постају највећи тирани.
24) Тврдња да се нема, не може  и не зна је обична превара;      све се има, може и зна ако има довољно пара.
25) Коњи никад не скрећу са правога пута; они и без ђозлука гледају право.
26) Ако већ не можеш да будеш поштен човек онда је боље да будеш добро отимарен коњ.
27) Долази коњско време; криза поново враћа коње на село.
28) Како сељаци и радници да држе власт кад у рукама имају срп и чекић?
29) Пуковнику и не треба нико да пише, кад већ не зна да чита.*
30) "Ја не могу да командујем гладном војском!" свечано је изјавио и наставио да командује војском која гладује.
31) Они који у миру праве војску на папиру        у рату се најлакше крећу натрашке.
32) Помоћу туђих идеја пењали су се на високе положаје, туђе идеје су продавали као своје за дебеле паре, а кад су се попели високо продају своје господаре.
33) Уместо да бирамо председника, он је изабрао нас.
34) Кад је већ изабрао нас зашто да не изабере и председничко место?
35) И коњ је коњу само коњ.*
36) Треба нас петоро да би смо били људи, а само два коња су коњи.
37) Решили би смо се свих невоља кад би оне хтеле да се реше нас.*
38) Зашто да се сложимо, око чега ћемо после да се свађамо?
39) Ја све знам, ти нешто знаш, али они никад и ништа не знају.
40) Све друго могу, само не могу то што тражиш од мене.
41) Мени можеш веровати на реч, али другоме никако.
42) Кад је нешто опасно коњи се збију у крдо, а људи разбеже.
43) Коначно смо се ослободили; реч нас више не везује нити обавезује!
44) Шта ће нам слобода, кад друго ништа немамо.
45) Човек на високом положају не треба ништа да ради; потребно је само да пази да не падне.
46) Коњима коњска памет, а људима коњске снаге.
47) Некад нам је сметао принудни рад, а сад нам смета принудни нерад.
48) Како да се раздужимо кад смо дужни рођени?
49) Било би нам све потаман, само да дугове не враћамо.
50) Рђавим мајсторима и алат смета.*
51) Борећи се против друштвених привилегија изборили смо се да појединци буду привилеговани.
52) Срећа се дешава другима а невоље нама.
53) Кад треба нешто да се плати прво радници остану без зараде.
54) На добро плаћеном послу нерадници се најбоље сналазе.
55) Непоштен човек лако плива у свакој води.
56) Нисмо ми ни наивни ни глупи, само се такви правимо.
57) Ни једном коњу не пада на памет да буде човек.
58) Човек - то гордо звучи ако се добро продрма.*
59) Они баш све хоће наопако; заробљени би да се ослободе слободни би да опет робују.
60) Није тешко бити на врху, тешко је пењати се.
61) Сишао би он са враха, али се боји да се не скотрља.
62) Сваки губитак боли, губитак привилегија највише.
63) Понекад пукне колан и свечевој кобили.*

У Београду, 1. јула 1997.
Изреке 11, 14, 36, 37, 43, 45, 47, 50, 54 и 60 прочитани су у "Каравану " од 29.07.1997. у групи Одговора за јули месец.
Изреке 27 и 57 објављени су листу “Јесењин”, бр. 41, Београд, 1999.
Изреке 11, 25, 26, 27, 35, 46 и 57 објављени су у ''Каравану'' од 2. фебруара 2009.



[1]        Почетак је настао као Т-13 КАРВАНОВИХ ПИТАЛИЦА. Тада се родила идеја да се теме које нису везане за емисију ''Караван'' Првог програма Радио Београда издвоје у посебну целину. За наслов те целине узет је наслов сатиричне песме ''РАЗМИШЉАЊЕ ЈЕДНОГ ОБИЧНОГ КОЊА'', јер се записи који следе не могу поуздано сврстати ни само у афоризме ни само у епиграме. И их има и једне и друге врсте и више су сатирични него мудри, а најчешће само пуко размишљање једног обичног коња.
[2]           Понегде сам већ познате мисли чије ауторе не знам искористио парафразирајући их и делом мењајући. На крају сваког таквог записа, када сам тога био свестан, стављао сам знак: ''*'' Лако се може десити да има још исказа који би требало да буду тако обележени, али ја тога нисам био свестан у тренутку писања. Исти знак сам стављао и испред својих записао које сам понегеде поновио. У каснијим исчитавањима ништа нисам исправљао, сем словних грешака.        

Први наставак

64) Што је мање натоварених коња, све је више насамарених људи.
65) Некад је било: прво јаре, па паре; сад нема ни јаре ни паре.*
66) Они који добро зарађују, а не раде, не просе, нити косе, нити воду носе, сигурно од некога отимају!
67) Неки новопечени богаташи су ових дана стварно на муци: стално им је мобилни телефон на уву, пара у џепу, глава у торби, волан у руци, женска при руци.
68) Свака власт квари људе, а највише оне који се боре за власт.
69) И ове године ћемо успешно откупити жетву - на вересију.
70) Нама све на време узри, само нам је бостан увек зелен.
71) На правом смо путу: долази приватизација, затим лицитација...
72) Лако је њему да буде мирођија у свакој чорби; њему је глава на сигурном - увек у торби.
73) Укинули смо мито; сад плаћамо услуге.
74) Неки нови војни стратези примењујући старо правило: од празне се пушке двојица плаше*, испуцаше сву муницију и тако модернизоваше војску.
75) Док неки у свету своју војску јачају тако што је све више имају и све више плаћају, ми нашу све више смањујемо и све више осиромашујемо.
76) Ваљда зато што се устаничка војска и гладна добро бори, ми хоћемо да нам професионална војска гладује.
77) И гладан сељак мора да нахрани гладног коња.
78) Код нас не прима плату онај који је заради, већ онај који се за њу избори.
79) Своје нећемо, туђе немамо, али и не дамо!
80) Свима нам је лако да служимо у туђој, а тешко у својој земљи.
81) Никад нећемо добро играти фудбал; не гледа га Председник!
82) Смета му што Предсеников син има приватни кафић поред приватне фабрике његовог сина.
83) Нема ништа од кафића док му власник станује у Белом Двору.
84) У Трећој Држави славимо Светог Илију као дан летача;
у Четвртој ћемо, вероватно, славити Икара и Дедала.
85) Код нас, и код Светог Илије, у небеским чезама, и коњи лете.
86) Ако већ мораш да будеш коњ, немој да будеш коњина.
87) Нису требали да руше старе споменике, размишљали смо ми док смо рушили њихове и подизали своје споменике.
88) Наша је вера најбоља; и највећи грешници, ако се покају, постају свеци.
89) Прошло је време кад је требало да се поведе; сад треба да се погура.
90) Некад је и кување било на цени; сад највећу цену има мување.
91) Више нико не лови на пољу, у реци, у шуми; сад сви лове у мутном.
92) Савремене банке добијају савремена имена: Дрпим Долари, Дон-Ћорно Лире...
93) Инфлацију нисмо измислили ми, већ Јапаници; она се код њих звала: То-Шиба-Ко-Лудо.*
94) Кад Јапаници могу да уживају у раду, зашто ми не би уживали у нераду?           
95) Имамо вишак стамбеног простора од кад нам зврје празне продавнице.
96) Буџет нам се стабилизовао откад пензионери и радници нередовно примају пензије и плате.
97) И наши лопови вичу: држ'те лопова!*
98) На државу највише кукају они који од ње највише закидају.
99) Приватници вештије скривају порезе од пораза.
100) Само смо ми историјске поразе претворили у светле победе.
101) Није лоше што живимо у тами, ако можемо да се надамо светлијој будућности.
102) И ако се зна да храна улази на уста, неки наши политичари још мисле да улази на уши.
103) Ако вам ни краве ни коњи не пуше, онда вам сигурно гори штала.*
104) Не треба нама никакав спас, све док је код комшије горе неголи код нас.*
У Београду, 1-3. августа 1997.

Изреке 64, 69, 70, 71, 73, 79. и 80. објављени су у Гласу осигураника од 20. новембра 1997.
Изреке 64, 77. и 86. објављени су у ''Каравану'' од 2. фебруара 2009.

Други наставак

105) Не знам ко је све у Скупштини, али знам да су на улазу стално два коња; једног гурају да уђе, а другог вуку да изађе.
106) Коњску муку ни сто људи не могу да повуку.
107) Обавезно купујте обвезнице, оне никог не обавезују.
108) Прво се потруде да се попуну горе, а она да нама буде горе.
109) Ничија свећа не гори до зоре ако се раније угаси.
110) Лакше се гура ако се подмаже.
111) На Орвеловој Животињској фарми нема коња.
112) Реформисти не могу никад да остану без посла; у свакој следећој реформишу претходну реформу.
113) Од кад смо почели да плаћамо друмарине и мостарине отворен нам је пут у светли феудализам.
114) Турци су нам оставили за наук да мрзимо своје владаре.
115) Чланови партија, далеко вам лепа кућа! Комунисти, где сте?
116) Ми, кад немамо - доведемо, а кад га доведемо - убијамо краља.
117) Нико од нас није вештији у пресипању из шупљег у празно.
118) Неки лекари боље лече ако се залепе маркама.
119) Чуди ме зашто је пошта у кризи кад се марка добро држи.
120) Више нико не прима мито; сад сви траже обичне немачке марке.
121) Наши дебели коњи су стално гладни, а мршави сити.
122) У Библији је било седам гладних крава а код нас седам јадних година.
123) Бог је сигруно глув; није нас чуо док смо га псовали, а и сад нас не чује, док га молимо.
124) Ми се сви волимо - ако морамо.
125) Сви ћемо ми да помогнемо, ако не можемо другачије.
126) Све што ми хоћемо они неће; све што ми нећемо они хоће.
127) Да ли је у црној гори само гора црна?
128) У чему је разлика између тамног вилајета и црне горе?
129) Постали смо праведни као бог: ко има њему и дајемо.*
130) Сиротињи је постало боље од кад нема зашта да је пас уједе.*
131) Сиротињу одвано нико не вози, јер је она и богу тешка.*
132) Сиротиња има један издатак мање - нико је не шиша.*
133) Плашим се редовних обавеза и ванредних конгреса.
134) Од божјих су важнији политички свеци.
135) Са сваким поскупљењем живот је све јевтинији.
136) Код нас је и образ на продају.
137) Ако ти није глава у торби или у џаку, онда је сигурно на бувљаку.
138) Деца су увек у праву, а родитељи никад нису.
139) Свака цена може да буде мања и свака шија тања.
140) Само једна ствар у туђој руци расте - али за кратко.
У Београду 7-8. августа 1997.
141) На сваком дугом путу има једнако падова и успона.
142) Само на кратком путу може али не мора да буде један пад или један успон.
143) На путу је довољно само да се окренете па да вам се пад претвори у успон

.У Београду 8. августа 1997.


144) Размишљам, дакле пропадам.*
145) Постигли су консензус да гурају државу низбрдо.
146) За сваки дан што прође продужи нам се прошли а скрати будући живот.
147) Наш Вук мења и ћуд и длаку, али не мења Вучицу.
148) Како да било шта започнемо кад смо увек на репу догађаја?
149) Некад се певаше: Биљана платно белеше, а сад се слуша: Биљана платно плавуша.
150) Знам да нас је Радован Трећи засмејавао, ал' не знам који је по реду овај Радован што нас је замајавао.
151) Знам два психијатра, којима је било мало пацијената па су почели бесплатно де лече цео народ; један је на време одустао а други посустао.

У Урсулу 21. августа 1997.

Изрека 111 објављена је у листу “Јесењин”, бр. 41, Београд, 199.


Објавио у

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)